Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja planira, da do sredine naredne godine u industriju reciklaže u Srbiji zaposli od 10.000 do 12.000 radnika.

 Plan je da se izgradi 30 reciklažnih centara za čiju će gradnju i opremanje Fond za zaštitu životne sredine izdvojiti 650 miliona dinara. Najveći broj novozaposlenih biće iz najugroženijeg sloja stanovništva. Radi se o otvaranju reciklažnih centara, gradskih ili opštinskih, u kojima će se obavljati sekundarna separacija otpada po vrstama, odnosno u kojima će se odvajati koristan otpad od nekorisnog.

Prioritet nam je izgradnja reciklažnih dvorišta, a do kraja godine izgradićemo 28 reciklažnih centara u gotovo svim gradovima Srbije. Nakon toga će se stvoriti uslovi da se vrši primarna selekcija otpada, građani će da dobijaju kese ili će se postavljati kontejneri, u kojima će se separisati otpad koji ide u reciklažu.

 To će svakako biti najvažniji korak u izgradnji reciklažnih centara u kojima će se zaposliti desetine hiljada ljudi. Naime u industriji reciklaže, pored već zaposlenih 7.000 radnika, biće stvoren ”ogroman broj radnih mesta”, koja će se ” finansirati iz nečega što se do sada u Srbiji bacalo”. Takođe biće zaposlen i određen broj inženjera – ističe ministar Oliver Dulić.

Ministarstvo životne sredine ove godine prioritet daje završetku posla na formiranju regionalnih deponija, u ovom trenutku je 20 regiona u postupku formiranja svojih deponija, a do sada je 6 regionalnih deponija završeno, koje odgovaraju evropskim standardima. Time će se u Srbiji uspešno pokrenuti industrijska grana koja do sada nije postojala.

Izvor: zelenevesti.org

Pripremila: Natalija Đorđević III-4

Nova istraživanja pokazuju da ukoliko želimo da sprečimo kratkovidost moramo da izađemo na sunce. Preterano čitanje ili gledanje u ekran može izazvati kratkovidost, i to nije ništa novo, ali dokazi da sunčevi zraci utiču povoljno na oči dece jesu novina.

Eto odličnog razloga da se deca izvedu u parkove, prirodu, i to u okviru školskih aktivnosti. Međutim, studija pokazuje da i roditelji moraju da isteraju decu iz kuće i od kompjuterskih monitora na bar deset sati nedeljno.

Na pitanje da li je lokacija bitna, Ketrin Rouz – vođa međunarodnog istraživačkog tima za poremećaje vida, je odgovorila da se za sada nije pokazalo da to što neko živi u zemlji u kojoj ima manje sunčanih sati godišnje utiče lošije na vid.

 Pretpostavlja se da ljudi u tim zemljama bolje koriste sunčane dane tako što više vremena provode napolju leti.

I dok ima još mnogo posla da bi se otkrilo kako i zašto sunčeva svetlost utiče na kratkovidost, jedna stvar je sigurna – imate nov izgovor da izađete i uživate u danu. Vaše oči zavise od toga!

Izvor: ekologija.rs

Pripremila: Natalija Đorđević III-4

Svega tridesetak kilometara dugačka, Topčiderska reka već više decenija predstavlja sinonim za izrazito zagađen vodotok. Na ušću u Savu gotovo je bez kiseonika. Fabrike koje su je nekada zagađivale više ne rade, ali Topčiderka na putu kroz četiri beogradske opštine, dobija različite namene, od divnog prizora u prirodnom okruženju, preko zamene za kanalizaciju do uloge najbližeg kontejnera.

Primetno zagađenje Topčiderske reke mehaničkim otpadom počinje u naseljenom delu njenog priobalja, gde njeno korito poprima izgled smetilišta. Petar Antić iz nevladine organizacije „Urbana ekološka grupa“ navodi da se oni već pet godina bave ovim problemom. „Čistili smo reku i obale, pokaznim vežbama učili građane kako treba da se odnose prema priobalju i vodotoku, edukovali populaciju školskog i predškolskog uzrasta, ali je sve to dalo kratkoročne rezultate. Ljudi su lenji, nevaspitani ili, pak, nemaju dovoljno razvijenu ekološku svest i bacaju smeće u reku i pored nje“.

Otpad koji se može videti u koritu Topčiderke samo je deo zagađenja. Golim okom nevidljive, zagađujuće materije svrstavaju vodu ove rečice, prema analizama republičkog Hidrometeorološkog zavoda, u III i IV klasu vodotoka.

„Na osnovu rezultata ispitivanja zabeleženo je povećano prisustvo amonijačnog azota i nitrita, a od opasnih i štetnih materija u pojedinim serijama registrovane su povećane vrednosti gvožđa, mangana i u jednom slučaju fenola“, kaže Milica Nadeždić, načelnica odeljenja kvaliteta voda RHMZ-a. Ona objašnjava da se posebno tokom letnjih meseci, usled povećane temperature vode i vazduha, javlja i deficit kiseonika koji izaziva povećano zagađenje.

Vodoprivredna inspekcija, pod čijim je nadzorom Topčiderska reka, nije utvrdila obavljanje delatnosti privrednih subjekata čije se tehnološke otpadne vode bez prečišćavanja ispuštaju u reku. „Inspekcija raspolaže i svim registrovanim ispustima u Topčidersku reku i stalnom kontrolom tih ispusta nije primetila bilo kakve nepravilnosti“, kaže Sonja Simić, šef odseka Gradske vodoprivredna inspekcije.

Rezultati istraživanja Gradskog zavoda za javno zdravlje o kvalitetu površinskih voda pokazuju da ovaj, dugo godina degradiran, bujični vodotok nepovoljno utiče na kvalitet vode reke Save, posebno na Čukarički rukavac u koji se uliva i u čijem se mulju sve taloži, jer je cirkulacija vode u Rukavcu zanemarljiva.

Izvor: zelenevesti.org

Prriredila: Natalija Đorđevic III-4